PISMO
Kinološkom Savezu Republike Srbije, Kinološkom Savezu Vojvodine, Nadzornom odboru Kinološkog Saveza Vojvodine, časopisu Zov, časopisu Moj Pas,
Povodom lošeg odnosa prema domaćim rasama pasa koje se gaje u Vojvodini, u ovom slučaju Pulina, obraćam se svima nadležnim za ovaj problrm. Razloga zbog kojih sam prinuđen na ovak korak je zaista mnogo. Međutim, jedan od njih je veoma poražavajući i doveo me je u priliku da da se po ko zna koji put obratim nadležnim.
U mestu Varvarin nedaleko od Kruševca 22. 07 ove godine najavljena je IV savezna izložba pasa sa revijom "Srpskih ovčarskih pasa Pulina", a dan ranije ni manje ni više „Okrugli sto„ u prostorijama Skupštine opštine Varvarin na temu "Put do priznavanja nove rase Srpskog ovčarskog psa Pulina". Kao sudije za revijalnu smotru Pulina određeni su Biljana Džigurski i Cedomir Aleksić.
Više nego deceniju ipo sam proveo u bavljenju sa vojvođanskim autohtonim rasama pasa. Od obilaska atara i salaša duž Banata, Bačke i Srema do danas pregledao sam više od 200 Pulina. Dobar deo i to onih najtipičnijih sam registrovao, a jedan deo detaljno pregledao i umatičio. Osnivač sam i predsednik Komisije za vojvođanske autohtone rase pasa pri Kinološkom Savezu Vojvodine i organizator više smotri Pulina. Tokom svog rada na popularizaciji i standardizaciji ove rase konstantno i to od samog početka, nailazio sam na nerazumevanje i osporavanje kako čelnih Ijudi u kinološkim organizacijama tako i od onih koji po prirodi stvari treba da podržavaju svaku inventivnost u kinoioškom radu. Očigledno da su ovakve i mnoge druge slične priče iz bilo kog domena života u našem društvu uvek cvetale. Moram priznati da sam tokom ovih 15 godina često puta zbog svega bivao deprimiran i odustajao, da bih ponovo po ko zna koji put počinjao i ponovo na iste probleme nailazio. Malo je onih koji su iskreno i požrtvovano pružili svoju pomoć u ovom poslu. Da bih bolje upoznao nadležne i domaću kinološlu javnost sa problemom povodom kojeg se obraćam, izneću nekoliko činjenica u vezi Pulina i nekoliko detalja iz svog dosadašnjeg rada sa ovom rasom.
Od 1992 počeo sam sa radom na planu pulina i tada nabavio svog prvog psa ove rase.
1995 godine u jesen, pbilazeći teren dobio sam priliku da se upoznam sa detaljima u vezi života i rada vojvođanskih pastira, njihovih stada i naravno Pulina.
1996 godine u Zabaljskim novinama objavio sam svoje prve članke'u vezi Pulina, a kasnije u časopisu Moj Pas izneo i prvi predlog standarda.
Krajem 1999 godine u Žablju pri tamošnjem KDu osnovao Klub Ijubitelja Vojvođanskih rasa pasa.
Početkom 2000 godinetadašnjem JKSu i KSVu poslao sam prvi u nizu dopisa sa molbom da nam se ozvaniči matičenje koje se već vrši na terenu i omogući izdavanje uslovnih rodovnika.
Krajem 2000 godine na jesenjoj izložbi pasa u Novom Sadu, generalnom sekretaru JKSa Mahmudu Al Dagistaniju pokazao sam fotografije Pulina i lično ga zamolio da se zauzme za ovaj problem.
2001 godine, povodom konstatacije da u okolnim zemljama postoje slične rase, na zahtev tadašnleg JKSa šaljem dopis sa spisakom razlika u standardu između rasa.
Na sednici JKSa koja je održana na Paliću 30.05.2001. a na osnovu mnogobrojnih dopisa, molbi i dokumenata koje sam do tada podneo, donet je jedan od dokumenata tadašnjeg JKSa u kome se Vojvođanski Pulin zvanično pominje kao rasa, a KSVu naloženo da ispita mogućnost da se Vojvođanski pulin prizna kao rasa.
26.07.2001. na sastanku stručnog saveta, KSVa doneta je odluka o prihvatanju inicijative za standardizaciju, popularizaciju i priznavanje rase Vojvođanskog pastirskog psa Pulina.
18.06.2002.godine je usledio dopis Slavice Košarčić načelnika odeljenja za genetiku sa Veterinarskog instituta u Novom Sadu u kojem se daje podrška i predlaže dalji rad na projektu Pulin.
18. 12. 2001 godine zvanično sam oformio Komisiju za vojvođanske autohtone rase pasa. Tom prilikom predložio sam i buduće saradnike tj članove komisije. Na istoj sedmici Upravnog odbora KSVa zvanično sam dobio ovlaštenja za rad komisije.
Istom prilikom JKS-u je poslat predlog standarda, komentar predloga standarda, molba za otvaranje matične knjige i pravila takmičenja o brzom vraćanju ovaca. Sve to, je od strane JKS-a odobreno , a dostavljeno KSV-u 24.12.2003. Ne zadugo posle toga formiran je stručni savet KSVa, Na jednom od prvih sastanaka doneta je odluka da se pošalje konačna verzija standard -JKS-u.
U više navrata sam generalnog sekretara JKSa molio da već postojeću dokumentaciju o Pulinu obradi i pošalje u FCiu. U vezi sa tim na posletku sam dobio usmeni odgovor da JKS neće FCIu ništa poslati jer je za to komplikovana procedurada. Takođe istom prilikom sam dobio informaciju kako se neke okolne zemlje odnosno njihovi savezi bune po tom pitanju jer tobože postoje slične rase. Preko prijatelja sam kasnije saznao da niko od njih
0 Pulinu i celoj priči pojma nema.
Takođe podsetio bih da u navedenom dokumentu Kinološkog saveza Vojvodine od 18.12.2002 godine, a povodom oformljene komisije u spisku ovlašćenja od strane JKS-a stoji i to da niko bez komisije ne može održavati smotre i specijalke pulina i da je jedino navedena Komisija nadležna i ovlaštena za matičenje odnosno vođenje matične knjige.
Sve pomenute činjenice i dokumenta su arhivski dokumentovane pa iste nudim na uvid zainteresovanim. Povodom svega navedenog postavljm sledeća pitanja.
Koko je moguće da pored ovakvog i sličnih dokumenata, čak i bez usmene najave, ako se već žele kršiti pravila, neko krene u organizaciju navedene manifestacije u Varvarinu. Naravno da ne sporim pravo bilo kome da bilo gde pravi smotru ili specijalku Pulina. To je za mene imperativ i dokaz da sam kroz svoj dugogodišnji rad uspeo da popularizujem rasu Vojvođanski Pulin. Međutim sporna je podrška KSSa koja toj manifestaciji daje pravo ocenjivanja, matičenja pa čak i neki "Okrugli sto" i ko zna čega sve a bez konsultacije i znanja zvanične i za to ovlaštene Komisije koja deluje u okviru Kinološkog Saveza Vojvodine pa samim tim i u okviru Kinološkog Saveza Rrepublike Srbije.
Kako je moguće da me o svemu ne obavesti generalni sekretar KSSa kojem sam zvanično predao predlog standarda, a potom po njegovom zahtevu i razlike Pulina sa sličnim rasama.
Zašto Kinološki Saveza Vojvodine u čijem se okviru nalazi Komisija za Puline nije zatražio obrazloženje ovakvog čina od KSSa. Osim toga, preko vojvođanskog saveza su pozvane i dvoje navedenih sudija, od kojih je jedan i član komisije za puline. Kako je moguće da se taj sudija pozove da sudi, bez znanja komisije čiji je član. Između ostalog isti sudija se u zadnje vreme nije odazivdo na pozive za matičenje sa obrazloženjem da za sve mora postojati koverat sa dnevnicom.
I na posletku pitanje koje je vezano za novopečeno ime rase. Ako je nešto u geografskom smislu vojvođansko onda je samim tim i srpsko u istom smislu. Prema tome Vojvođanskog Pulina generalno smatram srpskom autohtonom rasom. Ipak nema potrebe apostrofirati dublju Pulinovu pripadnost ako smo se već složili gde šta pripada. Nije li tužno kad se baš sve politizuje i reči sa prefiksom srpski ili vojvođanski razvlače po kinološkim stranicama. Tako je rasi promenjeno ime u Srpski ovčarski pas Pulin, kako je to najavio zvanični organizator "Okruglog stola" savetovanja
1 revije u Varvarinu, i to u novinama u kojima se zvanično oglašava zvanični državni savez. Kakva je to veza između čarapanskog Varvarina i laloškog Pulina. Pitam se zašto niko iz pokrajinskog saveza i po tom pitanju nije reagovao.
Očigledno da sami sebe zaplićemo i da sami sebi guramo klipove u točkove. Možda će te reći kako mi je pogođena sujeta. Bio bih neiskren da kažem da nije i to u pitanju. Pored svega drago mi je da se nešto krenulo u pravcu priznavanja jer je to potvrda o mom dosadašnjem radu. Ipak zar je sve moralo ovako. Cela tragikomedija se idealno uklapa u sve naše dosadašnje kinološke a i društvene glibove. Ako ni zbog čega drugog ono zbog toga što nam je kao društvu a i kinolozima trbalo toliko vremena da se setimo Pulina i priče o njegovom priznavanju.
Posle toliko godina, negde u Varvarinu, neki okrugli stolovi, bez znanja zvanične komisije, sa sudijom koji je okretao leđa komisiji, sa promenjenim imenom rase i sve to bez reagovanja pokrajinskog saveza.
Da li ista priča čeka i drugu staru vojvođansku odnosno srpsku rasu Tekina tj Taksina?
Jovica Plačkić
Odgajivač, autor standarda i Predsednik Komisije za Vojvođanske rase pasa pri Kinološkom savezu Vojvodine.
Komentar:
Ovaj tekst je povodom toga što su KSS i neki članovi komisije za Vojvođanske rase pasa koji je tada radio pri KSV, radio iza leđa komisiji nedozvoljene radnje koje sam ja kao tadašnji predsednik predsednik komisije saznavao iz medija kada je već sve bilo završeno.
Tačan uvid u te mutne radnje ni dan danas nemamo u potpunosti.
Jovan Plačkić
Kinološkom Savezu Republike Srbije, Kinološkom Savezu Vojvodine, Nadzornom odboru Kinološkog Saveza Vojvodine, časopisu Zov, časopisu Moj Pas,
Povodom lošeg odnosa prema domaćim rasama pasa koje se gaje u Vojvodini, u ovom slučaju Pulina, obraćam se svima nadležnim za ovaj problrm. Razloga zbog kojih sam prinuđen na ovak korak je zaista mnogo. Međutim, jedan od njih je veoma poražavajući i doveo me je u priliku da da se po ko zna koji put obratim nadležnim.
U mestu Varvarin nedaleko od Kruševca 22. 07 ove godine najavljena je IV savezna izložba pasa sa revijom "Srpskih ovčarskih pasa Pulina", a dan ranije ni manje ni više „Okrugli sto„ u prostorijama Skupštine opštine Varvarin na temu "Put do priznavanja nove rase Srpskog ovčarskog psa Pulina". Kao sudije za revijalnu smotru Pulina određeni su Biljana Džigurski i Cedomir Aleksić.
Više nego deceniju ipo sam proveo u bavljenju sa vojvođanskim autohtonim rasama pasa. Od obilaska atara i salaša duž Banata, Bačke i Srema do danas pregledao sam više od 200 Pulina. Dobar deo i to onih najtipičnijih sam registrovao, a jedan deo detaljno pregledao i umatičio. Osnivač sam i predsednik Komisije za vojvođanske autohtone rase pasa pri Kinološkom Savezu Vojvodine i organizator više smotri Pulina. Tokom svog rada na popularizaciji i standardizaciji ove rase konstantno i to od samog početka, nailazio sam na nerazumevanje i osporavanje kako čelnih Ijudi u kinološkim organizacijama tako i od onih koji po prirodi stvari treba da podržavaju svaku inventivnost u kinoioškom radu. Očigledno da su ovakve i mnoge druge slične priče iz bilo kog domena života u našem društvu uvek cvetale. Moram priznati da sam tokom ovih 15 godina često puta zbog svega bivao deprimiran i odustajao, da bih ponovo po ko zna koji put počinjao i ponovo na iste probleme nailazio. Malo je onih koji su iskreno i požrtvovano pružili svoju pomoć u ovom poslu. Da bih bolje upoznao nadležne i domaću kinološlu javnost sa problemom povodom kojeg se obraćam, izneću nekoliko činjenica u vezi Pulina i nekoliko detalja iz svog dosadašnjeg rada sa ovom rasom.
Od 1992 počeo sam sa radom na planu pulina i tada nabavio svog prvog psa ove rase.
1995 godine u jesen, pbilazeći teren dobio sam priliku da se upoznam sa detaljima u vezi života i rada vojvođanskih pastira, njihovih stada i naravno Pulina.
1996 godine u Zabaljskim novinama objavio sam svoje prve članke'u vezi Pulina, a kasnije u časopisu Moj Pas izneo i prvi predlog standarda.
Krajem 1999 godine u Žablju pri tamošnjem KDu osnovao Klub Ijubitelja Vojvođanskih rasa pasa.
Početkom 2000 godinetadašnjem JKSu i KSVu poslao sam prvi u nizu dopisa sa molbom da nam se ozvaniči matičenje koje se već vrši na terenu i omogući izdavanje uslovnih rodovnika.
Krajem 2000 godine na jesenjoj izložbi pasa u Novom Sadu, generalnom sekretaru JKSa Mahmudu Al Dagistaniju pokazao sam fotografije Pulina i lično ga zamolio da se zauzme za ovaj problem.
2001 godine, povodom konstatacije da u okolnim zemljama postoje slične rase, na zahtev tadašnleg JKSa šaljem dopis sa spisakom razlika u standardu između rasa.
Na sednici JKSa koja je održana na Paliću 30.05.2001. a na osnovu mnogobrojnih dopisa, molbi i dokumenata koje sam do tada podneo, donet je jedan od dokumenata tadašnjeg JKSa u kome se Vojvođanski Pulin zvanično pominje kao rasa, a KSVu naloženo da ispita mogućnost da se Vojvođanski pulin prizna kao rasa.
26.07.2001. na sastanku stručnog saveta, KSVa doneta je odluka o prihvatanju inicijative za standardizaciju, popularizaciju i priznavanje rase Vojvođanskog pastirskog psa Pulina.
18.06.2002.godine je usledio dopis Slavice Košarčić načelnika odeljenja za genetiku sa Veterinarskog instituta u Novom Sadu u kojem se daje podrška i predlaže dalji rad na projektu Pulin.
18. 12. 2001 godine zvanično sam oformio Komisiju za vojvođanske autohtone rase pasa. Tom prilikom predložio sam i buduće saradnike tj članove komisije. Na istoj sedmici Upravnog odbora KSVa zvanično sam dobio ovlaštenja za rad komisije.
Istom prilikom JKS-u je poslat predlog standarda, komentar predloga standarda, molba za otvaranje matične knjige i pravila takmičenja o brzom vraćanju ovaca. Sve to, je od strane JKS-a odobreno , a dostavljeno KSV-u 24.12.2003. Ne zadugo posle toga formiran je stručni savet KSVa, Na jednom od prvih sastanaka doneta je odluka da se pošalje konačna verzija standard -JKS-u.
U više navrata sam generalnog sekretara JKSa molio da već postojeću dokumentaciju o Pulinu obradi i pošalje u FCiu. U vezi sa tim na posletku sam dobio usmeni odgovor da JKS neće FCIu ništa poslati jer je za to komplikovana procedurada. Takođe istom prilikom sam dobio informaciju kako se neke okolne zemlje odnosno njihovi savezi bune po tom pitanju jer tobože postoje slične rase. Preko prijatelja sam kasnije saznao da niko od njih
0 Pulinu i celoj priči pojma nema.
Takođe podsetio bih da u navedenom dokumentu Kinološkog saveza Vojvodine od 18.12.2002 godine, a povodom oformljene komisije u spisku ovlašćenja od strane JKS-a stoji i to da niko bez komisije ne može održavati smotre i specijalke pulina i da je jedino navedena Komisija nadležna i ovlaštena za matičenje odnosno vođenje matične knjige.
Sve pomenute činjenice i dokumenta su arhivski dokumentovane pa iste nudim na uvid zainteresovanim. Povodom svega navedenog postavljm sledeća pitanja.
Koko je moguće da pored ovakvog i sličnih dokumenata, čak i bez usmene najave, ako se već žele kršiti pravila, neko krene u organizaciju navedene manifestacije u Varvarinu. Naravno da ne sporim pravo bilo kome da bilo gde pravi smotru ili specijalku Pulina. To je za mene imperativ i dokaz da sam kroz svoj dugogodišnji rad uspeo da popularizujem rasu Vojvođanski Pulin. Međutim sporna je podrška KSSa koja toj manifestaciji daje pravo ocenjivanja, matičenja pa čak i neki "Okrugli sto" i ko zna čega sve a bez konsultacije i znanja zvanične i za to ovlaštene Komisije koja deluje u okviru Kinološkog Saveza Vojvodine pa samim tim i u okviru Kinološkog Saveza Rrepublike Srbije.
Kako je moguće da me o svemu ne obavesti generalni sekretar KSSa kojem sam zvanično predao predlog standarda, a potom po njegovom zahtevu i razlike Pulina sa sličnim rasama.
Zašto Kinološki Saveza Vojvodine u čijem se okviru nalazi Komisija za Puline nije zatražio obrazloženje ovakvog čina od KSSa. Osim toga, preko vojvođanskog saveza su pozvane i dvoje navedenih sudija, od kojih je jedan i član komisije za puline. Kako je moguće da se taj sudija pozove da sudi, bez znanja komisije čiji je član. Između ostalog isti sudija se u zadnje vreme nije odazivdo na pozive za matičenje sa obrazloženjem da za sve mora postojati koverat sa dnevnicom.
I na posletku pitanje koje je vezano za novopečeno ime rase. Ako je nešto u geografskom smislu vojvođansko onda je samim tim i srpsko u istom smislu. Prema tome Vojvođanskog Pulina generalno smatram srpskom autohtonom rasom. Ipak nema potrebe apostrofirati dublju Pulinovu pripadnost ako smo se već složili gde šta pripada. Nije li tužno kad se baš sve politizuje i reči sa prefiksom srpski ili vojvođanski razvlače po kinološkim stranicama. Tako je rasi promenjeno ime u Srpski ovčarski pas Pulin, kako je to najavio zvanični organizator "Okruglog stola" savetovanja
1 revije u Varvarinu, i to u novinama u kojima se zvanično oglašava zvanični državni savez. Kakva je to veza između čarapanskog Varvarina i laloškog Pulina. Pitam se zašto niko iz pokrajinskog saveza i po tom pitanju nije reagovao.
Očigledno da sami sebe zaplićemo i da sami sebi guramo klipove u točkove. Možda će te reći kako mi je pogođena sujeta. Bio bih neiskren da kažem da nije i to u pitanju. Pored svega drago mi je da se nešto krenulo u pravcu priznavanja jer je to potvrda o mom dosadašnjem radu. Ipak zar je sve moralo ovako. Cela tragikomedija se idealno uklapa u sve naše dosadašnje kinološke a i društvene glibove. Ako ni zbog čega drugog ono zbog toga što nam je kao društvu a i kinolozima trbalo toliko vremena da se setimo Pulina i priče o njegovom priznavanju.
Posle toliko godina, negde u Varvarinu, neki okrugli stolovi, bez znanja zvanične komisije, sa sudijom koji je okretao leđa komisiji, sa promenjenim imenom rase i sve to bez reagovanja pokrajinskog saveza.
Da li ista priča čeka i drugu staru vojvođansku odnosno srpsku rasu Tekina tj Taksina?
Jovica Plačkić
Odgajivač, autor standarda i Predsednik Komisije za Vojvođanske rase pasa pri Kinološkom savezu Vojvodine.
Komentar:
Ovaj tekst je povodom toga što su KSS i neki članovi komisije za Vojvođanske rase pasa koji je tada radio pri KSV, radio iza leđa komisiji nedozvoljene radnje koje sam ja kao tadašnji predsednik predsednik komisije saznavao iz medija kada je već sve bilo završeno.
Tačan uvid u te mutne radnje ni dan danas nemamo u potpunosti.
Jovan Plačkić
Нема коментара:
Постави коментар