INTERVJU
Jovica Plačkić Pulini
Jovica Plačkić, po zanimanju poljoprivredni tehičar iz Temerina već duži niz godina radi na afirmaciji i popularizaciji vojvođanskog pulina. Dugogodišnji rad i iskustvo na ovom planu, rezultovali su upoznavanjem šire javnosti sa ovom rasom, održavanjem prvih specijalki, izradom predloga standarda i očekivanjem priznavanja. Gospodin Plačkić je svojim radom i zalaganjem svakako zaslužio da bude šire i više predstavljen našoj javnosti. Ovom pričom, časopis Novi MOJ PAS želi da oda priznanje ovom vrednom kinologu i podstakne ga na dalji rad. Sledi kratak razgovor u kojem ćemo predstaviti rad ovog entuzijaste.
Jovice dobrodošao na stranice našeg časopisa. Za početak nekoliko reči o tvojim prvim koracima u kinologiji.
Od kada znam za sebe imali smo pse u dvorištu - rasne i mešancee. Ja ih sve volim ako imaju dobar karakter. Od malena sam se amaterski bavio obukom pasa, pa me je deda zbog toga odveo u komšiluk i dozvolio da odaberem sebi jednu jazavičarku iz komšijskog legla. Tako sam stekao svog prvog psa - žutu jazavičarsku Mini. Kinologijom sam ozbiljnije počeo da se bavim 1 982. godine i to pre svega lovačkim psima, zahvaljujući mom bratu od tetke Bati, koji mi je poklonio nemačkog kratkodlakog ptičara. Kasnije počinjem da se bavim lovom i kroz moje dvorište prošli su mnogi lovački psi.
Kratko vreme sam držao i nemačke ovčare, a Ijubav prema njima usadio mi je prijatelj Đorđe Semernjikov koji me je dosta naučio kad su psi u pitanju. Svoje pse nisam izvodio na izložbe jer nisu bili dovoljno lepi za to, ali sam ih mhogo voleo. Moram da naglasim da sve što sam radio u vezi pasa, radio sam iz Ijubavi prema njima - čuvao ih, hendlovao, negovao i pomagao drugima u tom poslu.
Kada se kod tebe javilo interesovanje ra puline?
Pulin je pas o kome postoji više priča nego o šarplanincu, pa sam sa mnogim kinolozima još osamdesetih godina pričao o njemu i skretao im pažnju na ovu rasu, ali niko ništa nije preduzimao. Zatim sam ja sam počeo da proučavam ovu rasu kad god bih bio u prilici i kad god bih se susreo sa nekim primerkom ove rase.
U to vreme, imao sam u dvorištu samo jednog problematičnog mešanca i odlučio sam da kupim jednog dobrog psa. Vrlo brzo, sudbina me je dovela pravo do jedne kutije na pijaci, a tamo je bio moj prvi pulin, mužjak Badža. Za kratko vreme sam video koliko je to neopisivo divna rasa, ali i koliko je zanemarena i zapuštena. Tada sam odlučio da se borim za popularnost i priznavanje ove divne rase.
Koliko si do sada salaša i seoskih avlija obišao i koliko pulina tamo video?
O tome nisam vodio evidenciju, ali sigurno da sam obišao mnoge kuće i to biciklom koji danas leži na tavanu potpuno uništen. Ako ikada bude postojao muzej naše kinologije, mogao bih ovaj bicikl da poklonim kao eksponat. Isti je poznat mnogim seoskim i salaškim kerama koje čerez toga slabo lajedu sprać njeg^. Salu na stranu, sa ovim biciklom sam prošpartao pola Bačke, a sa njim sam išao i na izložbu u Sremske Karlovce čak iz Zablja preko skele na Dunavu neposredno posle bombardovanja.
Ova legenda od bicikla se stalno kvarila - svetlo nije radilo, pedale se odvrtale, a blato ga je zaustavljalo na svom putu. Uglavnom sam ga vozio po blatu jer sam obilazio salaše i pašnjake. Najteže mi je bilo kad prevalim i po 15 km da vidim nekog psa, pa se ispostavi da pas nije tu ili da je uginuo ili da se radi o mešancu pulina i dodža i slično. Imao sam jaku volju i interesovanje za ovu rasu pa sam i na ovakvim psima učio.
Radeći i učeći o njima uživao sam i u druženju sa seljacima i salašarima i njihovom gostoprimstvu. Milije mi je bilo videti dobrog pulina nego da sam dobio na lutriji. (Hm zavisi koliko.) A video sam dosta ovih pasa - oko 400 primeraka i neću se smiriti dok ih ne vidim i po izložbama i to pun ring.
Reci nam nešto o karakteru
pulina.
O tome se može cela knjiga napisati i to sve u superlativu. Kad pitate seljake da li ih pulin sluša, oni će vam odgovoriti da ih sluša bolje nego neko čeljade. - Zdravo jе pametan, samo'što he divani - kazaće vam. I žaista, kada radi oko stoke, radi to celim svojim bićem, a ipak ostaje pod kontr-olom svoga gazde i vlasnika. On naprosto uživa da se kreće i radi i živi za to. Toliko se vezuje za stado, da poludi kad ga gazda ostavi kod kuće ili tuguje kada čoban proda ovce.
Svoga gazdu posmatra pravo u oči očekujući komandu, a zahvaljujući njemu sam uspeo da razaznam i neke specifične gestove i značenja u ponašanju pasa. Imaju izraženu inteligenciju i savršenu kocentraciju. Ništa ne može da im promakne jer svim svojim čulima se usmereni na posao koji obavljaju bilo da je pastirski ili čuvarski. Sto se tiče pulina kao Ijubimca, on je spreman i sposoban da vam pruži maksimum emocija i Ijubavi - onoliko za koliko je jedan pas sposoban. I veoma mlad i star pas će vam biti privržen i odan prijatelj. Postoji jedan bećarac koji kaže - Nema lepšeg od crnoga vina, niti boljeg kera od pulina.-
Da li možeš da opišeš eksterijer ove rase?
U predlogu standarda piše: Tipičan lupoid sličan severnim rasama. On je kvadratično graden, zatvorenih uglova, srednje veličine, dobro povezan, lakše konstitucije. Dugodlak, rep u afektu na sapima konstantno nošen ili pljoštimice o butinu. Njuška konusna, uši isključivo trouglaste, stojeće kao kod ipica. Linije glave konvergentne, zubalo kompletno makazasto. Pigmentacija kože kod crnih pasa tamno braon do crna, što crnja to bolje. Na crnim psima može biti 20% druge boje. Ostale boje su rede, a to su: bela, siva, žuta, braon. Mogu biti dvobojni, ali je bela boja preovladujuća. Izuzetno je okreta.. i korak mu je lak i brz, kao i kas.
Da li je moguć planski uzgoj pulina?
Apsolutno. Ima više nego dovoljno korektnih primeraka, samo ih treba pariti u čistoj rasi, a oni su toliko genetski jaki da sigurno prenose svoje osobine. Medutim, bez novca i donacije neće se daleko stići.
Dokle se stiglo sa stan-dardizacijom I kakav |e odnos sa kinološkim savezima?
Predsedniitvo KSV-a se uverilo u ozbiljnost mojih namera pa su doneli odluku da se oformi komisija za vojvođanske rase pasa sa ovlašćenjima i dužnostima na čemu sam im neizmerno zahvalan. Mene su zadužili da budem predsednik te komisije, što је za mene velika čast. Konačno sam se izborio za punovažan i dostojanstven rad što će mi omogućiti i bolju organizaciju posla. Zato sam spremio elaborat koji smo mi iz KSV-a dužni da dostavimo JKS-u i nadam se da će isti biti usvojen. Tada ćemo moći da matičimo pse i upisujemo ih u matičnu knjigu. Sto se tiče JKS-a jedini kontakt sam imao sa gospodinom Mahmudom Al
Dagistanijem koji je bio korektan prema iznešenim planovima.
Čuo sam da si radio po pitanju i nekih drugih autohtonih i nepriznatih rasa. Koje su to?
To je pre svega tekin. Prirodno mali, skladan brakoid u tipu jazavičara. Noge su mu ravne, duži je od svoje visine do 30%. Visok do 40 cm, dlaka kratka i polutvrda, rep sabljast niže usađen, boja najčešće crna sa žutim paležom, žut, žut protkan crnim, izuzetno crn ili braon. Našao sam podatak o njemu iz druge polovine 17 veka u Sremu. Namena mu je uništavanje štetočina, čuvanje i naravno Ijubimac.
Druga vrsta pasa je jedan hrtoliki pas koji joi uvek ima lovni nagon. Zadržao se u jednom selu, ali njega moram još dugo da proučavam. Tu je još nekoliko podtipova lupoida koje još treba ispitati. Jedan od njih je sigurno dobar pastirski pas. I na kraju, pokuiavam da saznam da li je belov potpuno iščezao.
Kakvi su ti planovi za budućnost?
Želim da položim za kinoloikog sudiju, da se profesionalno bavim dresurom i uzgojem nekih lovačkih rasa, kao i vojvođanskih joi nepriznatih rasa. Želim da se redovno na izložbama pojavi pun ring pulina. Naravno, želja mi je priznavanje rase od strane FCI-a pa neka svi vide kako lepe kere mi imamo.
Za buduće odgajivače kaži nam gde ima dobrih pulina?
Ima ih na viie mesta, ali im svima predlažem da me kontaktiraju da bih im odabrao rasno itene.
Za kraj bih zamolio svakoga ko ima fotografije i ostaii materijal kojim bi mogli dokazati autohtonost rase pulin i ako žele da sarađuju na bilo koji način u vezi stvaranja rase, da se jave na tel. 064/256-48-34. Imamo u planu stvaranje Kluba, a i donacije za ovaj nai posao su viie nego dobrodoile.
Jovice hvala na razgovoru i želim ti puno sreće u daljem radu.
Hvala i vama
Razgovr vodio Zoran Palurović
Komentar:
Ukoliko primetite u narednim tekstovima neke razlike u vezi opisa rasa, to je zbog toga sto sam kroz rad saznavao nove činjenice a i novinar Zoran Palurović nije do u tančine napisao kako sam mu rekao.Ako budete hronološki pratili tekstove i dokumente koje ćemo vam na ovom blogu objavljivati, kompletna situacija vezana za Vojvođanske rase pasa će vam biti jasna.
Jovan Plačkić
Jovica Plačkić Pulini
Jovica Plačkić, po zanimanju poljoprivredni tehičar iz Temerina već duži niz godina radi na afirmaciji i popularizaciji vojvođanskog pulina. Dugogodišnji rad i iskustvo na ovom planu, rezultovali su upoznavanjem šire javnosti sa ovom rasom, održavanjem prvih specijalki, izradom predloga standarda i očekivanjem priznavanja. Gospodin Plačkić je svojim radom i zalaganjem svakako zaslužio da bude šire i više predstavljen našoj javnosti. Ovom pričom, časopis Novi MOJ PAS želi da oda priznanje ovom vrednom kinologu i podstakne ga na dalji rad. Sledi kratak razgovor u kojem ćemo predstaviti rad ovog entuzijaste.
Jovice dobrodošao na stranice našeg časopisa. Za početak nekoliko reči o tvojim prvim koracima u kinologiji.
Od kada znam za sebe imali smo pse u dvorištu - rasne i mešancee. Ja ih sve volim ako imaju dobar karakter. Od malena sam se amaterski bavio obukom pasa, pa me je deda zbog toga odveo u komšiluk i dozvolio da odaberem sebi jednu jazavičarku iz komšijskog legla. Tako sam stekao svog prvog psa - žutu jazavičarsku Mini. Kinologijom sam ozbiljnije počeo da se bavim 1 982. godine i to pre svega lovačkim psima, zahvaljujući mom bratu od tetke Bati, koji mi je poklonio nemačkog kratkodlakog ptičara. Kasnije počinjem da se bavim lovom i kroz moje dvorište prošli su mnogi lovački psi.
Kratko vreme sam držao i nemačke ovčare, a Ijubav prema njima usadio mi je prijatelj Đorđe Semernjikov koji me je dosta naučio kad su psi u pitanju. Svoje pse nisam izvodio na izložbe jer nisu bili dovoljno lepi za to, ali sam ih mhogo voleo. Moram da naglasim da sve što sam radio u vezi pasa, radio sam iz Ijubavi prema njima - čuvao ih, hendlovao, negovao i pomagao drugima u tom poslu.
Kada se kod tebe javilo interesovanje ra puline?
Pulin je pas o kome postoji više priča nego o šarplanincu, pa sam sa mnogim kinolozima još osamdesetih godina pričao o njemu i skretao im pažnju na ovu rasu, ali niko ništa nije preduzimao. Zatim sam ja sam počeo da proučavam ovu rasu kad god bih bio u prilici i kad god bih se susreo sa nekim primerkom ove rase.
U to vreme, imao sam u dvorištu samo jednog problematičnog mešanca i odlučio sam da kupim jednog dobrog psa. Vrlo brzo, sudbina me je dovela pravo do jedne kutije na pijaci, a tamo je bio moj prvi pulin, mužjak Badža. Za kratko vreme sam video koliko je to neopisivo divna rasa, ali i koliko je zanemarena i zapuštena. Tada sam odlučio da se borim za popularnost i priznavanje ove divne rase.
Koliko si do sada salaša i seoskih avlija obišao i koliko pulina tamo video?
O tome nisam vodio evidenciju, ali sigurno da sam obišao mnoge kuće i to biciklom koji danas leži na tavanu potpuno uništen. Ako ikada bude postojao muzej naše kinologije, mogao bih ovaj bicikl da poklonim kao eksponat. Isti je poznat mnogim seoskim i salaškim kerama koje čerez toga slabo lajedu sprać njeg^. Salu na stranu, sa ovim biciklom sam prošpartao pola Bačke, a sa njim sam išao i na izložbu u Sremske Karlovce čak iz Zablja preko skele na Dunavu neposredno posle bombardovanja.
Ova legenda od bicikla se stalno kvarila - svetlo nije radilo, pedale se odvrtale, a blato ga je zaustavljalo na svom putu. Uglavnom sam ga vozio po blatu jer sam obilazio salaše i pašnjake. Najteže mi je bilo kad prevalim i po 15 km da vidim nekog psa, pa se ispostavi da pas nije tu ili da je uginuo ili da se radi o mešancu pulina i dodža i slično. Imao sam jaku volju i interesovanje za ovu rasu pa sam i na ovakvim psima učio.
Radeći i učeći o njima uživao sam i u druženju sa seljacima i salašarima i njihovom gostoprimstvu. Milije mi je bilo videti dobrog pulina nego da sam dobio na lutriji. (Hm zavisi koliko.) A video sam dosta ovih pasa - oko 400 primeraka i neću se smiriti dok ih ne vidim i po izložbama i to pun ring.
Reci nam nešto o karakterupulina.
O tome se može cela knjiga napisati i to sve u superlativu. Kad pitate seljake da li ih pulin sluša, oni će vam odgovoriti da ih sluša bolje nego neko čeljade. - Zdravo jе pametan, samo'što he divani - kazaće vam. I žaista, kada radi oko stoke, radi to celim svojim bićem, a ipak ostaje pod kontr-olom svoga gazde i vlasnika. On naprosto uživa da se kreće i radi i živi za to. Toliko se vezuje za stado, da poludi kad ga gazda ostavi kod kuće ili tuguje kada čoban proda ovce.
Svoga gazdu posmatra pravo u oči očekujući komandu, a zahvaljujući njemu sam uspeo da razaznam i neke specifične gestove i značenja u ponašanju pasa. Imaju izraženu inteligenciju i savršenu kocentraciju. Ništa ne može da im promakne jer svim svojim čulima se usmereni na posao koji obavljaju bilo da je pastirski ili čuvarski. Sto se tiče pulina kao Ijubimca, on je spreman i sposoban da vam pruži maksimum emocija i Ijubavi - onoliko za koliko je jedan pas sposoban. I veoma mlad i star pas će vam biti privržen i odan prijatelj. Postoji jedan bećarac koji kaže - Nema lepšeg od crnoga vina, niti boljeg kera od pulina.-
Da li možeš da opišeš eksterijer ove rase?
U predlogu standarda piše: Tipičan lupoid sličan severnim rasama. On je kvadratično graden, zatvorenih uglova, srednje veličine, dobro povezan, lakše konstitucije. Dugodlak, rep u afektu na sapima konstantno nošen ili pljoštimice o butinu. Njuška konusna, uši isključivo trouglaste, stojeće kao kod ipica. Linije glave konvergentne, zubalo kompletno makazasto. Pigmentacija kože kod crnih pasa tamno braon do crna, što crnja to bolje. Na crnim psima može biti 20% druge boje. Ostale boje su rede, a to su: bela, siva, žuta, braon. Mogu biti dvobojni, ali je bela boja preovladujuća. Izuzetno je okreta.. i korak mu je lak i brz, kao i kas.
Da li je moguć planski uzgoj pulina?Apsolutno. Ima više nego dovoljno korektnih primeraka, samo ih treba pariti u čistoj rasi, a oni su toliko genetski jaki da sigurno prenose svoje osobine. Medutim, bez novca i donacije neće se daleko stići.
Dokle se stiglo sa stan-dardizacijom I kakav |e odnos sa kinološkim savezima?
Predsedniitvo KSV-a se uverilo u ozbiljnost mojih namera pa su doneli odluku da se oformi komisija za vojvođanske rase pasa sa ovlašćenjima i dužnostima na čemu sam im neizmerno zahvalan. Mene su zadužili da budem predsednik te komisije, što је za mene velika čast. Konačno sam se izborio za punovažan i dostojanstven rad što će mi omogućiti i bolju organizaciju posla. Zato sam spremio elaborat koji smo mi iz KSV-a dužni da dostavimo JKS-u i nadam se da će isti biti usvojen. Tada ćemo moći da matičimo pse i upisujemo ih u matičnu knjigu. Sto se tiče JKS-a jedini kontakt sam imao sa gospodinom Mahmudom Al
Dagistanijem koji je bio korektan prema iznešenim planovima.
Čuo sam da si radio po pitanju i nekih drugih autohtonih i nepriznatih rasa. Koje su to?To je pre svega tekin. Prirodno mali, skladan brakoid u tipu jazavičara. Noge su mu ravne, duži je od svoje visine do 30%. Visok do 40 cm, dlaka kratka i polutvrda, rep sabljast niže usađen, boja najčešće crna sa žutim paležom, žut, žut protkan crnim, izuzetno crn ili braon. Našao sam podatak o njemu iz druge polovine 17 veka u Sremu. Namena mu je uništavanje štetočina, čuvanje i naravno Ijubimac.
Druga vrsta pasa je jedan hrtoliki pas koji joi uvek ima lovni nagon. Zadržao se u jednom selu, ali njega moram još dugo da proučavam. Tu je još nekoliko podtipova lupoida koje još treba ispitati. Jedan od njih je sigurno dobar pastirski pas. I na kraju, pokuiavam da saznam da li je belov potpuno iščezao.
Kakvi su ti planovi za budućnost?
Želim da položim za kinoloikog sudiju, da se profesionalno bavim dresurom i uzgojem nekih lovačkih rasa, kao i vojvođanskih joi nepriznatih rasa. Želim da se redovno na izložbama pojavi pun ring pulina. Naravno, želja mi je priznavanje rase od strane FCI-a pa neka svi vide kako lepe kere mi imamo.
Za buduće odgajivače kaži nam gde ima dobrih pulina?
Ima ih na viie mesta, ali im svima predlažem da me kontaktiraju da bih im odabrao rasno itene.
Za kraj bih zamolio svakoga ko ima fotografije i ostaii materijal kojim bi mogli dokazati autohtonost rase pulin i ako žele da sarađuju na bilo koji način u vezi stvaranja rase, da se jave na tel. 064/256-48-34. Imamo u planu stvaranje Kluba, a i donacije za ovaj nai posao su viie nego dobrodoile.
Jovice hvala na razgovoru i želim ti puno sreće u daljem radu.
Hvala i vama
Razgovr vodio Zoran Palurović
Komentar:
Ukoliko primetite u narednim tekstovima neke razlike u vezi opisa rasa, to je zbog toga sto sam kroz rad saznavao nove činjenice a i novinar Zoran Palurović nije do u tančine napisao kako sam mu rekao.Ako budete hronološki pratili tekstove i dokumente koje ćemo vam na ovom blogu objavljivati, kompletna situacija vezana za Vojvođanske rase pasa će vam biti jasna.
Jovan Plačkić
Нема коментара:
Постави коментар