Deo intervjua iz časopisa "Zov" broj 640, 30. januar 2009. godine

Intervju je vođen sa dr. Mahmud Al Dagistanijem, generalni sekretar KSS o radu i uspesima KSS
Masovnost, kvalitet i zakonit rad

Kakva je budućnost tzv. vojvodanskih rasa, pulina i taksina?
Te rase nisu priznate, i ne verujem da će biti. Važno je znati da li je ta rasa uopšte naša ili je ponikla iz Mađarske, Hrvatske. Ne možemo prisvajati rasu koja nije naša. Moramo dokazati da je naša rasa, a za to treba mnogo rada i naučnog pristupa. Ne može se od desetak sličnih pasa praviti rasa. Ne priznaje se rasa tako lako. Niz godina je potrebno da se stvori jedna rasa. I kad se uslovno prizna, onda mora da se čeka deset godina da se vidi kako će se pokazati. Mi smo čak pravili i smotre za te pse. U Varvarinu imamo centar gde se drže ti tzv. vojvođanski pulini, a neki ih zovu i nizijski ovčarski psi; kako ko želi, što je takode, neozbiljno. Napravili smo čak i tročlanu komisiju koja će povremeno odlaziti u Varvarin da pregleda te pse i da ih evidentira, pa ćemo videti vremenom šta se može uraditi. Uslovni rodovnik im se ne može izdati. Pokušaćemo prvo da naučno dokažemo da ta rasa nema veze sa mađarskim ovčarskim psom, niti hrvatskim. Tek na osnovu toga možemo zahtevati da to bude naša rasa. Ukoliko se poklapa standard sa njihovim, nemamo tu šta da tražimo.

Marija Radovanović

Komentar:
Sad je valjda svima jasno da je morao da se oformi klub za Vojvođanske rase pasa kako bi ih spasao od nestanka dok još nije kasno a to je moguće samo masovnim članstvom, umatičenjem velikog broja pasa i daljim planskim radom.
Dok se jednog dana ne steknu uslovi da ljudi koji će tada sedeti u upravi Kinoloških Saveza ne zauzmu drugačiji stav vezan za naš rad u vezi Vojvođanskih rasa pasa i pomognu njihovo priznavanje i omoguće njihovu sigurnu budućnost kao što su uradili sa rasama bivše Jugoslavije.
Jovan Plačkić